Братство Вукићи настало је по свом претку Вуки, који се родио негде око 1800. године (под претпоставком да је отац од сина старији у просеку око 30 година). Синови Вукини: Арсо, Радоња, Радуле и Вукота, као и унуци: Заро. Лука, Аксо, Ђоко и Милутин, до почетка 20. вијека презивали су се Рачићи. Презиме Вукићи, по деду Вуки, прихватили су унуци Вукини у првим годинама 20 вијека. Према томе, братство Вукића је настало у почетку 20. вијека.
Брацан, који се помиње у Родословном стаблу, по мјесном
казивању, вјероватно је имао надимак „Рача”. О томе постоји прича. У доба
Брацаново (који се родио негдје око 1590. године) наши су караванили према
Скадру и Метохији. Преносили су јечам и овас (у нашим крајевима само је то тада
успијевало), а отуда би, углавном, доносили со и кукуруз (коломбоћ). На путу су
им се редовно наметале кавге од стране, како се прича, Латина и Арбанаса. Тако,
једног дана, караван сачека једна група насилника, која испред себе истури
једног „Букача”, као најјачег за рвање са једним од наших караванџија. Није
било друге — морало се рвати. Међу нашима у каравану настало је комешање — ко
да се прихвати рвања са изазивачима. Осећао се најјачим Брацан, који се и
пријавио за рвање, али је својој дружини дао до знања: да буде спремна за борбу
уколико силеџије заметну кавгу, ако Брацан обори „Букача”, јер друге није било
— и онако се с њима морало тући, па шта ко понесе. Кад су се
порвали, настала је вика од навијања с обе стране. Брацан је оборио изазивача.
Силеџије су се изненадиле побједи Брацановој, јер до тада, како се прича, тога
„Букача” нико није био оборио. Изазивачи су упитали побједника одакле је.
Брацан је одговорио да је од Реке (Раке), а изазивачи су на ово у сав глас
рекли: ,-Ух! Рача надјача (реч Рача имала је два значења: надснага, а и река).
Брацан је рекао да је од Реке (Раке), јер су били настањени поред ријеке Лима,
па се тада вјероватно на ту ријеку мислило. Ето, отуда потиче надимак Рача,
који је дружина дала Брацану на основу реченог: ,,Рача надјача”. По том надимку
постали су Рачићи, од којих су се развили Вукићи, Јелићи. Зековићи и други.
Године рођења од данашњег нараштаја до
родоначелника братства Вукића (Вуке) и родоначелника племена Васојевића (Васа),
израчунате су оријентационо, и то тако да је син у просеку млађи 30 година од
оца (од прилике по три Нараштаја у 90 до 100 година); на примјер: Батрић 1921,
Гавро 1830, Аксо 1860, Радоња 1830, Вука 1800. Дмитар 1770, Вука 1740, Драгоје
1710. Пилета 1680, Милета 1650, Пјер (?) 1620, Брацан 1590, Никеча 1560, Новак
1530. Васо 1500, године. Године рођења су, према томе. приказане приближно, јер
за даље претке није погрешно ако се претпостави да су 10 година раније или
касније рођени што не мијења доба њиховог живљења.
Подаци су преузети из књиге Родословно Стабло Братства Вукића (Из Слатине код Андријевице) коју је написао Батрић Вукић а коју можете преузети ОВДЕ
0 коментара:
Постави коментар